Фактори који се односе на својства материјала
- Тип основне смоле: Отпорност на старење значајно варира између различитих високо{0}}пластичних материјала; на пример, животни век инжењерске пластике-високих перформанси као што су ППС и ПЕЕК далеко премашује век стандардног ПП или АБС-а.
- Хемијски структурни дефекти: Рањиве локације унутар молекуларног ланца-као што су незасићене двоструке везе, гране или карбонилне групе-су подложније нападима спољних фактора, убрзавајући цепање молекуларног ланца.
- Систем адитива: Укључивање адитива као што су антиоксиданти, УВ апсорбери и стабилизатори светлости директно одређује отпорност материјала на старење; одсуство ових адитива може драстично скратити његов радни век.
- Пунила и агенси за ојачавање: Ојачање стакленим влакнима може побољшати отпорност на топлоту, док пуниоци као што је калцијум карбонат могу да убрзају процес фото{0}}старења.
Екстерни фактори животне средине
- Термо{0}}оксидативно старење: продужено излагање високим температурама у комбинацији са кисеоником убрзава ауто-оксидацију молекулских ланаца; када температуре далеко пређу границу толеранције материјала, брзина старења се експоненцијално повећава.
- Фото-старење: УВ енергија може директно да разбије Ц-Ц и Ц-Х хемијске везе у пластичним молекулима, покрећући ланчану-реакцију оксидације која узрокује да материјал пожути, постане ломљив и подлеже површинском кредењу.
- Хидролитичко старење: Молекули воде нападају и разбијају молекуларне ланце; брзина хидролизе се значајно повећава у киселим или алкалним срединама, што доводи до оштрог пада чврстоће материјала.
- Други агенси животне средине: Фактори као што су озон, кисели или алкални хемијски медији и микроорганизми могу деловати синергистички како би убрзали старење и деградацију материјала.